Stavljanje kristala pod mlaz vode deluje kao najjednostavniji način čišćenja.
Za neke vrste to zaista može biti dovoljno. Drugima, međutim, voda može promeniti sjaj, oštetiti površinu, prodreti u sitne pukotine ili ubrzati propadanje minerala.
Problem je što ne postoji jedna kratka lista koja važi bez izuzetka.
Nije važna samo vrsta minerala. Važni su i njegova struktura, oblik, poroznost, eventualne pukotine, način obrade i tretmani koje je prošao pre nego što je stigao do vas.
Zato je, kada niste sigurni, najbezbednije pravilo veoma jednostavno: ne potapajte kristal u vodu.
ZAŠTO NEKI KRISTALI NE SMEJU U VODU?
Kristali se međusobno razlikuju mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Neki su rastvorljivi u vodi. Neki su veoma meki. Drugi imaju izražene pravce cepljenja, sitne pukotine ili površinu koja lako gubi prvobitni sjaj.
Voda može da:
- postepeno rastvara mineral,
- zamuti ili promeni njegovu površinu,
- prodre između slojeva i pukotina,
- ubrza oksidaciju minerala koji sadrže metal,
- utiče na boju, premaz ili drugo površinsko tretiranje,
- oslabi osetljive druze i kristalne grozdove.
Poseban oprez potreban je kod neobrađenih primeraka, kristalnih druza i minerala sastavljenih od više različitih vrsta.
Čak i kada jedan deo minerala dobro podnosi vodu, njegova matrica možda neće.
DA LI JE MOHSOVA SKALA DOVOLJNA?
Često se može pročitati da kristali čija je tvrdoća niža od 5 na Mohsovoj skali ne smeju u vodu.
To može biti koristan signal za oprez, ali nije potpuno pravilo.
Mohsova skala pokazuje otpornost minerala na grebanje. Ne govori dovoljno o njegovoj rastvorljivosti, poroznosti, stabilnosti, unutrašnjim pukotinama ili reakciji sa različitim hemikalijama.
Dva minerala slične tvrdoće zato mogu sasvim različito reagovati na vodu.
Tvrdoća je samo jedan deo priče.
KRISTALI KOJE NE TREBA POTAPATI U VODU?
Sledeće minerale najbolje je održavati bez potapanja i dugog izlaganja vodi:
Selenit je varijetet gipsa i jedan od najosetljivijih kristala u kolekciji.
Veoma je mek, lako se grebe, a voda može postepeno da nagrize njegovu površinu i oduzme mu prepoznatljiv svilenkast sjaj.
Selenit ne treba prati pod mlazom niti ostavljati potopljen u vodi. Prašinu je najbolje ukloniti suvom, veoma mekom krpom ili nežnom četkicom.
Isto pravilo važi za selenit činije, ploče i druge oblikovane predmete.
HALIT
Halit je prirodni oblik kamene soli.
U kontaktu sa vodom počinje da se rastvara, zbog čega ga nikada ne treba prati niti brisati mokrom krpom. Čuva se na suvom mestu, dalje od vlage i pare.
Kod halita voda nije samo pitanje sjaja ili izgleda. Ona može trajno promeniti sam primerak.
KALCIT I ARAGONIT
Kalcit i aragonit su relativno mekani minerali sa površinom koja može izgubiti sjaj usled nepravilnog održavanja.
Kratak slučajan dodir sa vodom ne znači da će se kristal odmah oštetiti, ali potapanje, dugo ispiranje, slana voda i sredstva za čišćenje nisu dobar izbor.
Posebno pažljivo postupajte sa neobrađenim komadima, kristalnim grozdovima i primercima sa izraženim tankim formacijama.
PIRIT
Pirit je prepoznatljiv po metalnom sjaju, ali dug kontakt sa vodom i vlagom može podstaći površinske promene i oksidaciju.
Rizik je veći kod druza, poroznih primeraka i komada sa mnogo sitnih kristala između kojih voda može da se zadrži.
Pirit je najbolje čistiti suvom četkicom. Čuvajte ga dalje od vlažnih prostorija i nakon svakog slučajnog kvašenja odmah ga pažljivo osušite.
MALAHIT, AZURIT I HRIZOKOLA
Ovi minerali na bazi bakra imaju intenzivne boje, ali često i osetljivu, poroznu ili neujednačenu strukturu.
Ne treba ih potapati u vodu, posebno ne u slanu ili kiselu tečnost. Izbegavajte i agresivna sredstva za čišćenje.
Za uklanjanje prašine obično je dovoljna suva meka četkica. Ako je potrebno detaljnije održavanje vrednog kolekcionarskog primerka, sigurnije je konsultovati stručnjaka.
FLUORIT, KIJANIT I CELESTIT
Ovi minerali se ne ponašaju isto u vodi, ali dele jednu važnu osobinu: mogu biti veoma osetljivi na mehaničko oštećenje.
Fluorit ima izraženo cepljenje, kijanit različitu tvrdoću u različitim pravcima, dok su kristalni grozdovi celestita često krhki i puni sitnih formacija.
Zbog toga ih ne treba dugo ispirati, potapati niti snažno trljati. Problem nije uvek samo hemijska reakcija sa vodom - ponekad je dovoljno malo pritiska da se ošteti ivica ili odvoji deo kristala.
ŠTA JE SA LAPIS LAZULIJEM, TIRKIZOM I OPALOM?
Ova tri kristala često se pojavljuju na listama kristala koji „nikada ne smeju u vodu“, ali odgovor je nešto složeniji.
Gemološke smernice dozvoljavaju njihovo pažljivo čišćenje mlakom vodom i veoma blagim sapunom. Ipak, to nije isto što i višesatno potapanje, ostavljanje preko noći ili često nošenje pod tušem.
Lapis lazuli može sadržati više različitih minerala, a neki primerci su bojeni, impregnirani uljem ili zaštićeni voskom.
Tirkiz je često porozan ili stabilizovan, pa hemikalije, kozmetika, toplota i dug kontakt sa vlagom mogu uticati na njegov izgled.
Opal sadrži vodu u svojoj strukturi i posebno je osetljiv na nagle promene temperature. Nakit sa opalom može se nežno očistiti mlakom vodom, ali opal dublete i triplete ne treba potapati jer voda može prodreti između njihovih slojeva.
Za ova tri kristala najbolje je koristiti blago navlaženu meku krpu, bez dugog potapanja i bez naglih promena temperature.
KOJI KRISTALI UGLAVNOM SMEJU U VODU?
Čvrsti, obrađeni i netretirani primerci kvarca uglavnom dobro podnose kratko ispiranje mlakom vodom.
Tu pripadaju:
- gorski kristal,
- rozenkvarc,
- ametist,
- citrin,
- ahat,
- jaspis,
- kalcedon.
Ipak, ni kod njih nije potrebno dugo potapanje.
Ako primerak ima pukotine, veoma tanke kristalne vrhove, metalnu matricu, lepljene delove ili nepoznato površinsko tretiranje, sigurnije je koristiti samo meku krpu.
Izbegavajte veoma toplu i veoma hladnu vodu. Nagla promena temperature može da proširi postojeće mikropukotine čak i kod minerala koji se smatraju stabilnim.
DA LI KRISTALI SMEJU U SLANU VODU?
Slana voda je znatno rizičnija od obične vode.
So može ostati u sitnim pukotinama i porama, privlačiti vlagu i vremenom menjati površinu primerka. Posebno nije pogodna za meke, porozne, slojevite i metalne minerale.
Zato potapanje kristala u morsku vodu ili posudu sa rastvorenom solju ne bih preporučila kao univerzalnu metodu.
Ako so ima simbolično mesto u vašem ritualu, kristal možete postaviti pored zatvorene posude sa solju, bez direktnog kontakta.
KAKO BEZBEDNO OČISTITI KRISTALE BEZ VODE?
Za fizičko uklanjanje prašine najčešće je dovoljno nekoliko jednostavnih koraka:
- koristite čistu i meku četkicu,
- ravne površine prebrišite suvom mikrofiber krpom,
- ne pritiskajte tanke vrhove i kristalne formacije,
- ne koristite alkohol, parfeme i univerzalna sredstva za čišćenje,
- svaki primerak čuvajte tako da se ne tare o tvrđe minerale.
Kod osetljivih kristala manje je gotovo uvek više.
Nije potrebno da površina izgleda kao da je upravo ispolirana. Sitne nepravilnosti, tragovi matrice i prirodna tekstura deo su karaktera minerala.
A ŠTA JE SA ENERGETSKIM ČIŠĆENJEM?
Fizičko i energetsko čišćenje nisu isto.
Fizičko čišćenje uklanja prašinu, masnoću i druge nečistoće sa površine. Energetsko čišćenje pripada tradiciji, simbolici i ličnim ritualima. Njegovo delovanje nije naučno potvrđeno, ali mnogima predstavlja trenutak usporavanja i ponovnog povezivanja sa namerom zbog koje su izabrali određeni kristal.
Ako je ovaj ritual deo vaše prakse, možete odabrati metodu koja ne ugrožava mineral:
- ostavite kristal na mesečevoj svetlosti,
- postavite ga pored selenita, bez trljanja o njegovu površinu,
- koristite zvuk,
- provetrite prostor i pažljivo koristite dim biljaka, dalje od dece, životinja i osetljivih osoba.
Nijedna od ovih metoda ne zahteva direktan kontakt sa vodom.
DA LI TREBA PRATI NOVI KRISTAL?
Novi kristal ne morate automatski potopiti u vodu, ali ja lično preporučujem.
Ako na njemu nema vidljive prašine ili nečistoće, često je dovoljno da ga nežno prebrišete. Kod kristalnih druza možete koristiti mekanu četkicu, bez snažnog pritiskanja.
Pre čišćenja pokušajte da saznate:
- o kom mineralu je reč,
- da li je prirodan ili tretiran,
- da li je lepljen ili sastavljen od više delova,
- da li ima osetljivu matricu,
- da li je namenjen dekoraciji ili nošenju.
Ako ne znate odgovor, izaberite suvu metodu poput kađenja.
DA LI JE BEZBEDNO PITI VODU U KOJOJ JE BIO KRISTAL?
Ne preporučuje se ispijanje vode u kojoj su kristali bili direktno potopljeni.
Minerali mogu sadržati elemente, premaze, ostatke sredstava za poliranje ili nečistoće koje nije moguće proceniti samo na osnovu izgleda. Neki primerci mogu sadržati bakar, olovo, arsen ili druge materije koje ne treba unositi u organizam.
Ako pravite simboličnu „kristalnu vodu“, koristite indirektnu metodu: kristal ostavite sa spoljne strane zatvorene staklene posude, bez kontakta sa vodom za piće.
NAJBEZBEDNIJE PRAVILO
Ako niste sigurni da li kristal sme u vodu - nemojte ga potapati.
Održavanje prirodnih minerala ne mora biti komplikovano. Meka četkica, suva krpa i pažljivo rukovanje dovoljni su za većinu kolekcija.
Kristal ne mora da prođe kroz svaki ritual koji ste videli na internetu.
Ponekad je najbolja nega upravo ona najjednostavnija: da znate šta imate, da ga čuvate u odgovarajućim uslovima i da mu dopustite da ostane onakav kakav jeste.
Ako tek ulazite u svet minerala, pročitajte i kako da izaberete kristal koji vam odgovara.